• 064 143 3 335, 063 580 075
  • Kontakt

    Kontaktirajte nasX

    POŠALJITE PORUKU

    Sending your message. Please wait...

    Thanks for sending your message! We'll get back to you shortly.

    There was a problem sending your message. Please try again.

    Please complete all the fields in the form before sending.

Blog JaMarija

NaSvomTerenu:Golf vs.Tenis-Sportovi miliona

Tridesetak kilometara do svojevrsne oaze-okružene jezerima, „travom kao tepih“, sportskim duhom i dobrom hranom.Tako bih opisala Golf klub Centar u Žablju-opštini nadomak prelepe Tise između Novog Sada i Zrenjanina na samoj granici Bačke i Banata.

Pre nekoliko dana sam na poziv organizatora prisustvovala “Žabalj Open” Turniru u golfu. Cilj mog odlaska tamo bio je da produbim svoje znanje iz ovog sporta, igram golf i u lepoj atmosferi upoznam milje ljudi koji redovno dolaze ovde na rekreaciju.

Posmatravši kako idu od “rupe do rupe”, menjaju štapove, izvode vežbe koncentracije razmišljam-dobro, ljudi vole golf, ali koliku ulogu igra volja da upališ auto i voziš do Žablja na treninge, pa ukoliko ti je cilj takmičenje onda skoro pa nekoliko puta nedeljno „tamo-ovamo“?… Nisu samo materijalna sredstva u pitanju, već ono najdragocenije –vreme.Zato golf i nije za svakoga.

 

                           

Foto igrača:Top Srbija

 

U neobaveznom razgovoru, igrači napominju da ono nije samo udarac ka cilju, već i dobro pešačenje.Ima logike, naročito što se veličina terena meri hektarima (45) te je neophodna i dobra kondicija.

Oprema, tehnika, oblačenje

Za početak, Roberta-GCC instruktora,  pitam da mi pojasni značenje gomile štapova koje nosi po terenu.Kaže da svaki štap ima svoj broj-niži broj štapa znači i manju udaljenost do rupe u koju gledamo ga ubacimo lopticu. Pravilo je da maksimalni broj štapova u torbi ne prelazi 14, u suprotnom dobijaju se kazneni poeni.

                                                                                              

Što se loptice tiče, njihova unutrašnja konstrukcija  je tajna koju čuvaju proizvođači zbog neverovatne količine potencijalne energije.Težine su oko 50 grama i imaju između 350 i 500 udubljenja koja pomažu spin i na taj način generišu podizanje u vazduh.Više udubljenja-veći spin.

Kada smo kod spina, sličnost sa tenisom je očigledna.Radi se o Magnusovoj sili efekta (malo fizike)- ako lopta u letu ima istovremeno transplatorno kretanje i obrtanja oko jedne svoje ose, izazvaće se nejednaki aerodinamički uslovi u ravni u kojoj se vrši rotacija.Na delu lopte koji ima isti smer obrtanja sa smerom vazdušnih struja, nastaće zona niskog pritiska, a istovremeno na drugom delu lopte koja se obrće, sukobljavajući se sa strujom vazduha, stvara se zona visokog  pritiska.Posledica toga je nastanak aerodinamične sile koja skreće loptu u smeru visokog pritiska ka niskom.Tako imamo back-spin, top-spin, hook i slice.

Hvat u golfu naziva se grip a sama palica ima tri dela:grip, shaft, head.Opet sličnost sa tenisom.Što se grip-a tiče, Robert kaže da žene imaju svoj hvat (ten finger) 🙂 naravno, lakši je u odnosu na “muški” koji podrazumeva preplitanje prstiju i zove se interlock, odnosno vardon.

Pre svakog odlaska na čas ili rekreaciju trebalo bi proveriti kodeks oblačenja koji se mora ispoštovati-uglavnom su u pitanju majice sa kragnom, bermude, čarape i specijalne patike koje na đonu imaju krampone (od plastike su preporučljiviji).

Koliko košta čas?

Golf klub često organizuje tzv. Demo dan pa za sat vremena treba izdvojiti oko 1000 dinara. Postoji mogućnost pohađanja i Golf akademije ali o tome neki drugi put.

Uslovi za izgradnju terena

I tenis i golf imaju dosta zajedničkih crta-specifičnu opremu, rekvizite, tehniku, jedno je sigurno a to je da za golf nema improvizacije-neophodan je veliki teren odnosno travnjak kojih u Srbiji ima malo.

Tako nam za golf teren treba sledeće:

-minimum 40-60 ha za teren od 9 rupa, (80-150 ha za teren od 18 rupa, sa pratećim objektima odnosno vikend naseljem);

-blago talasasta konfiguracija terena;

-“Energija reljefa” -teren u kombinaciji sa ravnicama, pogodan za pešačenje;

-prisustvo vode;najduža dimenzija terena trebalo bi da bude orijentisana Sever – Jug (da bi se, što je moguće više, izbegli slepi udarci prema izlazećem i zalazećem suncu);

-dobro drenirano zemljište;

-prisustvo visoke vegetacije, itd.

Ono što je novo je da će prema rečima čelnika opštine Žabalj i Turističke organizacije baš na ovom mestu biti izgrađeno još devet rupa za ljubitelje golfa.U tom smislu, nadam se da će porasti broj rekreativaca koji će vikendom dolaziti na čas ili dva dobrog oslobađanja kalorija i energije.

 

Subotnji turnir bio je interesantan jer su se pored iskusnih golfera takmičila i deca-rekla bih da neki od njih imaju manje od 15 godina.Nije iznenađenje, Tajger Vuds je počeo sa dve godine.

Reket ili palica?Neka pobedi zdrav život i sport kao dobra navika…

Foto:Privatna arhiva

 

Pozdrav,

JaMarija

NaSvomTerenu:Brz tenis ili tenis na brzinu

Krajem godine, počinje nove era tenisa u vidu test pravila koja počinju sa primenom na turniru nove generacije ATP igrača do 21. godine u Milanu.

Čitajući šta ona podrazumevaju prolazi mi kroz glavu pridev BRZ.

Kako vrh ATP Tur-a najavljuje, promena je neophodna zbog navijača i televizijslih prava.Jeste, ali igrači su od svih davno predloženih stvari dobili jedno:kraći set.Nema smanjenog obima turnira na kojima učestvuju, što je bila jedna od stavki na kojima se insistiralo.

Posmatrano sa strane, gledaoci su dobili svoje a igrači…

Foto:ATP Tour

 

Ključno je da nema ponavljanja servisa kada loptica zakači mrežu (tzv. Net ili Nec).Atraktivno za oko, ili „sreća“ za onog ko servira.Smanjenje broja osvojenih gemova sa 6 na 4, zvuči  manje naporno.Međutim, zagrevanje u trajanju od 5 minuta i pauze od 25 sekundi između poena mogu delovati frustrirajuće i užurbano, bar u početku.

Rezultat 40:40 (tzv.Deuce, ili Đus) skraćuje se na prvu osvojenu loptu.Nema više prednosti, pa u nedogled.

Dogovor sa trenerom tokom meča je ok, do sada su žene imale tu mogućnost čak je bilo uključena i varijanta njihovog silaska na teren.

Dolazim do dela koji mi najviše para uši, ATP ga zove:”relaxed fan-friendly atmosphere”.

Foto:Tennis.com

 

Šta on podrazumeva? Slobodno kretanje gledalaca tokom meča, uključena kašnjenja, nebrojene izlaske i ulaske na teren.Zamišljam atmosferu u areni, igrač se priprema za servis (neophodna ogromna koncentracija, smirenost…) a neko iz sedmog reda, koji je najpribližniji njegovom vidnom polju, naprasno ustaje,  provlači se, moli ljude „za malo mesta“…

Čuju se glasovi:please, could you…

Ceo meč trpi gledaoce, trebalo bi biti obratno.

I bilo bi, da multinacionalne kompanije zvane sponzori prate sport a ne sport njih, pa još i gledaoce koji žele brz tenis ili tenis na brzinu.

U Milanu će biti živo,  pa bi vredelo kako stvari funkcionišu Na(ne baš Svom)Terenu.

U svakom slučaju, Zverev, Ćorić, Kačanov, Čung i ostali iz  NEXT GEN ATP  prvi su igrači koji otvaraju novo poglavlje svetskog tenisa …

Pozdrav,

JaMarija

NaSvomTerenu:Za tenis nije kasno, ili jedna lepa tradicija

Već osam godina deo sam organizacionog tima Memorijalnog  teniskog turnira koji se održava u Novom Sadu.Posvećen je teniskim veteranima  a  održava se u znak sećanja na mog oca Petra pa tako i nosi njegovo ime-Memorijalni turnir Petra Mišića.

Mnogi su ga poznavali, bio je istinski sportski radnik pa je u skladu sa svojim uverenjima sestru i mene ubeđivao kako je sport jako važna karika u životu svakog čoveka.Bio je prvak stare Jugoslavije u dublu i uvek govorio kako je način igranja solo ili u paru skroz drugačija priča.Oni koji igraju tenis to znaju.

  

Posle lepe i uspešne igračke karijere ostao je u sportu-radio u Teniskom savezu Vojvodine, bio predavač u SOFK-i  a svoja znanja s terena i knjiga rado prenosio kao teniski trener.

Na „našem“ Memorijalu takmiče se rekreativci ali i ozbiljni veterani koje viđamo po turnirima u Vojvodini.Igračima je na raspolaganju veteranska liga u okviru koje skupljaju bodove pa krajem godine TS Vojvodine proglašava najuspešnije.

 

Ove godine, mečevi su se igrali i u 5 setova.Naši rekreativci bili su aktivni tokom zime jer su, ukoliko me osećaj ne vara, mogli još toliko.

         

 

         

Što se se organizacije tiče, s početka nije sve bilo jednostavno-malo smo se „gubili“  jer smo sve doživljavali emotivno, ali svesni da sistem MORA funkcionisati.Neki su zaduženi za korespodenciju sa javnošću, drugi za nabavku, treći za marketing, i tako dalje.Svako ima svoj posao i radi ono u čemu je najbolji. Kao bivšem novinaru, pripao mi je zadatak vezan za medije, sponzore, i ostale organizacije koje učestvuju u realizaciji.

Posle toliko vremena i iskustva, organizacija sportskog događaja danas predstavlja rutinu.Pripreme počinju u februaru pa imamo dovoljno vremena za sve .Naš cilj jeste da predstavimo tenis kao sport za sve generacije.

Pored Škole tenisa koju realizujemo, teniski turnir svakako da jeste jako važna stavka poslovonja Kluba.Time zadovoljavamo i u potpunosti se držimo stava da naš cilj jeste promocija tenisa kao sporta za sve generacije.

 

Naredno druženje je 2018. godine, a do tada se nadamo dobrim mečevima i zabavi na terenu.

 

Pozdrav,

JaMarija

NaSvomTerenu:Kažnjena jer je Marija?

Moram priznati da sam 26. april čekala sa velikom dozom zadovoljstva što se teniskom svetu vraća velika šampionka Marija Šarapova.

Osvajačica Gren Slem titula, prvi reket sveta-devojka koja je pre 30 godina rođena u Rusiji.Sa treninzima je počela u četvrtoj godini, u devetoj sa ocem otišla na akademiju Nika Bolitijerija (Florida, SAD).

Da li bi njen uspeh u tenisu bio to što jeste da se nije našla na oku čuvene Martine Navratilove?Ne znam-ni ja, ni vi.Sklop srećnih okolnosti, nešto drugo, ili treće to sada nije važno.Da je češka teniserka bila u pravu dokazalo se već dolaskom Maše na čuvenu akademiju gde je na samom početku dobila stipendiju.

U svojoj 17. godini u finalu Vimbldona pobedila je Serenu Vilijams rezultatom 6:1,6:4 i ušla u krug najboljih igračica WTA Tour-a.I njena uspešna teniska priča počinje upravo tu.

Usledele su mnoge pobede, porazi, nagrade i kazne.Ona koja joj je istekla u sredu, istog dana kada je ostvarila i prvu pobedu nakon 15 meseci odsustva s terena.

 Sve je stalo u pet minuta

Velika pobeda

Gledajući meč a nakon toga i konferenciju za novinare vidim da je više nego gladna pobede.Pobede nad sobom, svetom, kritikama… Uvek fokusirana, oštrog pogleda, puna samopouzdanja delovala je pribrano.Bodrila je sebe stiskom pesnice leve ruke .

Prateći komentare koleginica stičem utisak da su vezani isključivo za ličnost, ne i za postupak dopinga.Jer, da je pravde, pa ne bi samo ona bila kažnjena.Ima tu još materijala, što bi naš narod rekao…

Na konferenciji za novinare (interesantan detalj na 08:24) koja je bila izuzetno posećena, postavljana su joj razna pitanja.Šta je radila tokom perioda odsustva s terena, na koji način uspeva dobro da servira, itd.Njeni odgovori bili su odgovori zrele pribrane ličnosti koja u fokus svega stavlja SEBE, a ne mesto na kojem se nalazi, ljude, situacije.Sama kaže da zapravo voli trenutke u kojima je neophodno pronaći SEBE, kao što je 15 meseci tražila i ponovo pronašla svoje TELO.

„Ja ne mogu kontrolisati ljude, ali mogu  ono što je na terenu“-kaže.

Dosta je vežbala u teretani-na traci, pustila je stvari da idu svojim tokom i nije razmišljala „o aprilu“.Učila je, ukoliko pratite njenu Facebook stranicu videćete fotografije na tu temu, razvijala „sladak“ biznis Šugarpova, družila se s prijateljima.Kaže, nadoknadila je neke stvari iz 20-ih 🙂

Sugarpova (Foto:FB/MariaSharapova)

Sve u svemu, (pišem pomalo iz subjektivnog ugla) nadam se novim pobedama u inat svima koji osporavaju ovu devojku i celokupan uspeh  njene karijere  zasnivaju ISKLJUČIVO na postupku konzumiranja meldonijuma.

Radi na sebi (Foto:FB/MariaSharapova)

P.S.Doping skandal  bio je veoma dobra reklama za meldonijum, koji je sada poznatiji široj javnosti. Ljudi misle da, ako ga je Šarapova koristila kao lek, to znači da stvarno pomaže”, rekao je izvršni direktor kompanije  DSM Grup Sergej Čulijak.

Držim joj palčeve jer MaSha je veliki borac.

Pozdrav,

JaMarija

 

NaSvomTerenu:Andrija Gerić

Jednostavno sam presekao i otišao iz odbojke.Retko uzimam loptu i ne gledam snimke-kaže moj gost i dodaje mu je dečački san bio da igra u Italiji.

I, ostvario ga je.

Razgovor sa Andrijom na temu sporta počela sam pitanjem koliko često igra odbojku u novije vreme?Da budem iskrena, očekivala sam drugačiji odgovor.

Kada sklopim kockice i setim se priče mojih prijatelja s DIF-a koji su bili vrhunski sportisti, ona  se svodi na sledeće- ili postaju treneri, ili skoro pa nikada ne vraćaju se na stare staze.Sredine nema.

Tako je moj sugrađanin odlučio da smeč i servis s odbojkaškog, preseli na teniski teren i radi sa mladim teniserima, ostalim sportistima kao i igračima koji su na zalasku karijere, ali -na verbalni način.

 

Njegova uloga danas je da mentalnim koučingom olakša i jednima i drugima.Zamolila sam ga mi to pojasni.

Kaže, suština je u sledećem:“ja podešavam njihov način razmišljanja“.Razgovorom 1:1 i motivacionim pristupom.Trudim se da im ulijem neophodno samopouzdanje. Uzimam u obzir protivnika sa kojim se naredni meč igra, tip podloge, vremensku zonu.

Složili smo se da su to zapravo spoljni faktori koji nisu dovoljni za uspeh.

A, šta je sa unutrašnjim?

Znam da su oni verovatno i bitniji, što moj gost i potvrđuje.Njegov mentalni trening koncipiran je da svako radi na svom „putu“ gde prečice ne postoje.Kako kaže, nema  gotovih rešenja.

Čitajući knjige na temu psihologije često se susrećemo sa činjenicom da niko umesto nas samih ne može da utiče na naša razmišljanja, uverenja, blokade.

I to je istina.Koliko god nam drugi govorili-za tebe je najbolje to, uradi ovo…Dok sami ne shvatimo šta je najbolje za nas, napretka NEMA.

I za to je potrebno VREME.

Pričajući na temu mentalnog treninga u tenisu, konstatujemo da je uloga roditelja ogromna.Oni treba da budu uključeni ali ne preuključeni, kako Andrija kaže.Roditelji treba da budu roditelji.

Specifičnost belog sporta je ta da deca relativno rano ulaze u trenažni proces.Kao teniski trener, a usled sve manje uključenosti dece u sport, u našem Klubu prilagodili smo programe za decu od 3 i po godine naviše.Ne iz razloga da bi svako trebao biti svetski broj 1,2, ili 5 već, činjenice da roditelji sve manje vremena provode sa decom.Iz poznatih razloga.

 

Uloga roditelja je velika

 

Zaključujemo da veliki broj dece NEMA DETINJSTVO.Ulaganja su velika, očekivanja još veća.E, baš na tom mestu nastupa Andrija i pokušava da napravi balans.I, verujem da nije lako jer pored tehnike, taktike i fizičke spremnosti za koju smo  zaduženi mi kao treneri, mora postojati osoba koja će sportistu „podići“ kada treba.

On igrače ohrabruje da uzmu u obzir stvari i sutuacije na koje imaju uticaj.Prisetili smo se priče Novaka Đokovića koji skandiranje imena protivnika na jednom velikom turniru okreće u svoju korist.Sa igračima razgovaram na temu kako da samopouzdanje bude problem protivnika, nastavlja Andrija.

Baš o tome, govoriće na seminaru u Beogradu.

Vratili smo se na njegovu igračku karijeru koja je mojoj ali i starijim generacijama interesantna, i nostalgična.Sećam se da je na tribinama Spensa bilo mnogo gledalaca-starijih, mlađih, iz Novog Sada, okoline….koji su bodrili Vojvodinu i reprezentaciju 🙂

Pitam ga:Koji je tvoj najveći uspeh u karijeri?

Odgovara da je to Sidnej i nastavlja:“sav sam se bio naježio dok je intonirana himna moje zemlje“…

NaSvomTerenu:Andrija Gerić

Svima u reprezentaciji bila je velika čast da igramo za svoju zemlju.Bio je to lep period, stekao sam lepa prijateljstva ali kako kaže:SVE JE OSTALO U PROŠLOSTI.

Pored Sidneja, tu je igračka karijera u Italiji.

Da se snovi ostvaruju Andrija je potvrdio sećanjima na Olimpijske igre 1992. godine kada je sa drugarom pored mora jeo čips i gledao odbojku.Na sledećoj Olimpijadai  već je  bio u dresu reprezentacije u Atlanti.

Na rituale je, kaže, obraćao veliku pažnju- vreme u koje ide na spavanje, kojom nogom kroči na teren, na koji način obuva čarape. Smeh.

Sa reprezentacijom

Danas se bavi nekim drugim stvarima koje ga ispunjavaju.I prilično je zauzet.Sastali smo se oko 21 h, kada je završio radionicu sa učenicima jedne privatne škole u Novom Sadu, što ne umanjuje moje zadovoljstvo da napišem još jednu sportsku priču i zajedno sa Andrijom prisetim se novosadske Vojvodine čije sam utakmice rado posećivala 🙂

Foto:Privatna arhiva, Google

 

Pozdrav,

JaMarija

 

SUPERKOMPENZACIJA, ILI KAKO INTELIGENTNO TRENIRATI?

Nedavno sam razgovarala sa mojom drugaricom, kaže počela je redovno da vežba i oseća se odlično.Ima individualnog trenera, rade na povećanju motoričkih sposobnosti.Između ostalog, pričale smo o prednostima/manama individualnih treninga.No, pažnju nam je privukla tema redovnog vežbanja pošto iz zdravstvenih razloga treba da miruje nedelju/dve dana.

Šta znači REDOVNO vežbanje?

Ono nije isto za mene, za vas.Pojam redovnog vežbanja trebao bi da podrazumeva fizičku aktivnost minimum tri puta nedeljno po sat vremena.Tako bar literatura kaže.Međutim, prvenstveno zavisi od zdravstvenog stanja organizma jer ono što je vama napor, meni možda nije i obratno.Sve u svemu, kretanje je neophodno.U kojoj formi ćete ga upražnjavati, zavisi od afiniteta, želje, cilja.

Hajde da se prisetimo da je čovekov lokomotorni sistem nemenjen i prilagođen kretanju-trčanju, skakanju, penjanju jer se tokom evolucije bavio lovom.Naš organizam ima genetske predispozicije za to.I koliko god (ne) voleli da treniramo ili šetamo, ono je JAKO VAŽNO i neophodno.

Uočila sam grižu savesti moje drugarice jer kako kaže …“ a taman sam počela“…

U redu, to je neminovno ali veruj mi, biće lakše vratiti se vežbanju sada kada si već u trenažnom procesu nego da nisi radila na sebi, pa sve ispočetka-odgovaram.Htela sam da je motivišem da nastavi da razmišlja na temu treninga i dalje 🙂

Opravak

Organizmu je nakon treninga potreban odmor.Tu nastupa SUPERKOMPENZACIJA.

Proces se odvija kroz trenutno stanje organizma, trenažni proces, homeostazu kao odgovor na opterećenje  kojem je telo bilo izloženo i period oporavka odnosno superkompenzaciju.Baš ta poslednja faza je jako važna-dozvoliti telu da se oporavi nakon čega postaje snažnije, otpornije.

Superkompenzacija organizma

Faze SK

Zaključak je jasan, ukoliko previše često treniramo, izostaje period opravka mišićne mase i organizma uopšte.

Ukoliko odemo na trening pre završetka odmora, javlja je pretreniranost koja, opet, nije preporučljiva zato što će narednih dana trening biti odložen.

Trajanje superkompenzacije varira u odnosu na motoričku sposobnost koju primarno razvijamo tokom treninga:brzina 12 do 24 sata, izdržljivost nešto duže, dok je za oporavak nakon treninga snage  telu potrebno i do 72 sata (zavisi od intenziteta).

Kako postići odmor?

Odmor možemo postići na kratkoročnom i dugoročnom nivou.

Prema rečima Prof. dr Sergeja Ostojića, velikog stručnjaka u oblasti medicine sporta, ono može biti realizovano putem smanjenja intenziteta vežbanja, masažom, potpunim izostankom fizičke aktivnosti,  radom na mišićnim grupama koje nisu bile ili su potisnute prethodnim treningom, krioterapijom (hladnom kupkom).

Opravak

Opravak

Tu su još i kontrasne kupke (toplo-hladno) koje poboljšavaju protok krvi u organizmu, hiperbarična komora.

Svakako da se farmaceutska industrija pobrinula i za ovaj aspekt, te možemo pomenuti i anti-inflamatorne efekte.

Istezanje, redovan san i ishrana bazirana na ugljenim hidratima svakako su najprirodniji načini „dopune“ organizma u odnosu na medikamente.

Na kraju krajeva, svako od nas je priča za sebe.Najbolje je probati više načina oporavka organizma pa koji se pokaže kao najučinkovitiji, dati mu primat.

Jer, ne treba zaboraviti da je ljudsko telo MAŠINA koja radi 24/7 X godina i zaslužuje dobar tretman.

I, još jedna važna stvar koju želim da naglasim:to što ne osećate zamor materijala  ne znači da on nije prisutan.

Pozdrav,

JaMarija

GDE PRONALAZIMO NULTU GRANICU, ILI, KAKO SE OSEĆAMO DOK RADIMO ONO ŠTO VOLIMO?

Neko ranije, neko kasnije, važno je pronaći je.To je ona, Nulta granica kako je naziva John Wiley u istoimenoj knjizi.

Da li je u pitanju samo okruženje u kojem se nalazimo, hobi koji upražnjavamo, posao kojim se bavimo, jedno je važno-osetiti tu tananu nit koja nas čini srećnim.

Ali ne u klasičnom smislu, već slobodnim od svih stvari koje nam ometaju svakodnevicu.

Za to je na prvom mestu potrebno nešto što nas što nas motiviše.

Gde smo sad, a gde bi mogli biti?

Počnimo od toga da je danas 1. januar i da smo doneli odluku da krenemo sa vežbanjem.Da li imamo viziju kakvi želimo da budemo za šest meseci?Ili je u pitanju samo koncept zdrave navike koju želimo da uvrstimo u svakodnevicu, i tu se zaustavljamo?

Šta je ono što nas ispunjava?

Realno gledano, univerzalnog recepta -nema.Nekom prija boravak u prirodi, bavljenje sportom, čitanje knjige, ručni rad, hortikultura, odlazak na wellness.U mom slučaju radi se o plivanju, pisala sam o tome.Osećaj dok se probijam kroz vodu, svaki udisaj i izdisaj.Sama sam, opuštena, ne žurim. Lupanje o teniski zid ima isti efekat.Isključim se.

Razmišljajući na tu temu, a pre čitanja knjige Nulte granice, uhvatila sam sebe u situaciji kada mi ideje same naviru, postajem kreativna, osmišljavam nove projekte/ideje.

Odakle to?Jednom rečju-umirio se um.Bavi se nekim drugim stvarima, budi se kreativnost.Dragoceno.Nedavno mi je na bazenu prišao jedan gospodin i rekao:“Vidi se da uživate“…

Važno je umiriti um

Čišćenje uma i tela

Jedno je važno-OSLOBODITI MISLI

Kako kaže autor s početka teksta-Kada ste nula, sve vam je na raspolaganju.Šta to znači?

Situacije koje nas okružuju su zapravo igračke sa kojima se igra naš um da bi smo bili u uvereni da smo MI glavni kreator sopstvenog života. Istina je, mi nismo glavni, i prava čuda se dešavaju onda kada ostavimo te igračke i počnemo da verujemo u jedno mesto unutar nas u kojem nema granica.

Nedavno sam čitala interesantan tekst o mladoj hrvatskoj teniserki Doni Vekić.Devojka potiče iz sportske porodice,baka Lidija bila je profesorica fizičkog vaspitanja, “lansirala ” je Davora Šukera, deda Branko fudbaler, majka atletičarka, brat Bruno fudbaler.Odgajana u sportskom maniru, Dona je pre tenisa trenirala gimnastiku.Povreda ju je udaljila od preskakanja kozlića.Bila je tužna.

U jednom trenutku, zamolila je oca da je odvede na tenis. Bila je to ljubav na prvi pogled, baš onakva kakvom istinska ljubav mora biti –  bolna! I s tako povređenom nogom, i bez obzira na to što je reket bio tek niži od nje, a ona imala samo šest godina – rekla je roditeljima: ‘Mama, mama! Tata, tata! To je to’!

To je to"-Dona Vekić

“To je to”-Dona Vekić (www.donnavekic.com)

A, da li ste vi našli svoju Nultu granicu?

Svi je imamo, treba je pronaći.Nije jednostavno, ali tu je, na pragu.

Pozdrav,

JaMarija

UVOD

Pozdrav svima, za početak ću vam poželeti uspešan početak radne nedelje.

Ovaj ponedeljak i nije tako siv, čini se, počinje proleće.A pošto je ono rezervisano za buđenje nekih lepih emocija, ja sam  odlučila da ga počnem onim na šta su mi i drugi sugerisali-pisanjem sportskog bloga.Znaš ti to, godinama si u novinarstvu, medijima..Pa znam, ali….

I evo, došlo je vreme.Novi početak, nove priče i neka nova ja.Spremna.Trudiću se da vam predstavim teniske i ostale sportske priče iz mog ugla-ugla teniskog trenera i profesora fizičkog vaspitanja.

A, kakvo bi to pisanje bilo kada ne biste znali informacije o autoru.I neću daviti biografijom.

Uvek sam volela sport, akciju, preskakanje lastiša u Đurinoj školi (OŠ Đura Daničić, Novi Sad).Čim bih se vratila iz škole, usledilo je oblačenje trenerice i, dvorište.Lakše je bilo trčati nego grejati stolicu. Nisam mislila da će mi sport biti poziv. Kada bolje razmislim, i nije čudno-dosta energije bilo je kanalisano upravo u tom pravcu.

I tako, pred oca koji je bio izuzetan čovek-sportista, pedagog, funkcioner, a pre svega stub porodice, prirodno je bilo naše angažovanje u tenisu.

Sa šest godina počeli su treninzi u TK Vojvodina Novi Sad.Kondicioni, tehnika, taktika..Kod čika Čugelja-svima znanog blagog čoveka naučila sam prve teniske korake, usavršila ih kod Šekija a na ispitu bila kod oca Petra.I tada sam znala, svi su oni isti ali toliko različiti.Predpostavka je da je sa ocem bilo komplikovano.I jeste.I smeh i suze imale su veliku težinu.Znaš onaj osećaj kada pobediš samog sebe, ili…jednostavno baciš reket i kažeš NIKAD VIŠE…

Marija Mišić-iz ugla teniskog trenera

TK Vojvodina 1983.

Lepe uspomene celu moju generaciju vezuju za TK Vojvodina i Dunavski park.Tu su bili  Saška, Boris, Elvira, Maja, Slavko Tamara, Mija, Taša, Andrea…Baš na tom mestu smo naučili najviše-da je disciplina ključ svega.I odnos prema njoj.

Paralelno sa tenisom, išla sam i na plivanje.I to su moje (sportske) ljubavi.I dan danas, plivam-oko kilometar i po, ne manje od toga tokom treninga.Sasvim korektno za održavanje dobre linije i mladalačkog duha, rekla bih.

Posle srednje škole upisala sam DIF (Državni Institut Fiskulture), i usmerila-plivanje, jer u Novom Sadu tenis nije bio opcija.

Pogrešno.A imamo Malu Mo koja je rođena u Novom Sadu i počela veliku karijeru upravo ovde.

 

TK Petar Mišić-Monika Seleš

Monika Seleš na terenima TK Vojvodina Novi Sad

 

Danas, tenisom podučavam male velike ljude i učim od njih, o njima, o nama.I razmišljam kako bi bilo dobro da takvi ostanu…Iskreni, otvoreni.Iako je cena toga velika, jer je popularno i zastupljeno biti skriven, ćutati, ponašati se u skladu nekih normi koje ne razumem, a upoznati ne želim.

Volim njihov osmeh, razvedre te kada nisi 100% iako se trudiš da privatno ostaviš sa strane, podvučeš crtu i kažeš IDEM DALJE…jer kako kažu:Život je igra, ili si igrač ili si igračka

Toliko od mene za ovo prvo pisanje i upoznavanje, koje nije planirano, unapred napisano…

Do sledeće inspiracije i sportske priče, trudite se biti NaSvomTerenu

 

Iz ugla teniskog trenera JaMarija

Pozdrav,

JaMarija

Broj žiro računa Kluba: 125-1799225-86 Piraeus Banka AD Beograd
© TK PETAR MIŠIĆ 2013.